Ko vlada svetom, Vašington ili Peking: Tajvan, Tramp i Kina u igri moći koja može da odredi budućnost planete
Dodajte Kurir u vaš Google izborSusret dvojice najmoćnijih lidera sveta, Si Đinpinga i Donalda Trampa, mogao bi da odredi sudbinu planete u narednim godinama. Da li Sjedinjene Američke Države i Kina ulaze u period dogovora ili se priprema teren za novi hladni rat i koje su ključne poruke nakon istorijskog susreta?
O ovoj temi su u emisiji "Puls Srbije vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović govorili: Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku bezbednost i Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku.
Da li svet ulazi u novi hladni rat?
Da li svet ulazi u novi svetski rat i ko danas vlada planetom, Vašington ili Peking, i koliko su njihovi interesi usklađeni, a koliko u sukobu? Miodrag Kapor kaže:
- Opasnost, pod znacima navoda, od hladnog rata ili čak prelaska u topliji sukob postojala je do reizbora Donalda Trampa za drugi mandat. Nakon toga imamo ideološko približavanje administracije Bele kuće u Sjedinjenim Američkim Državama sa dva tada najveća strateška rivala - Kinom i Ruskom Federacijom. Politika SAD, oličena u izvršnoj vlasti, odlikuje se kritikovanjem dotadašnjih bliskih saveznika nakon Drugog svetskog rata, uz istovremeno povlačenje poteza koji odgovaraju Kini i Rusiji. Tako da taj "hladni rat" može da bude samo između osovine Vašington-Moskva-Peking protiv Evropske unije i njenih saveznika - kaže Kapor i dodaje:
- Jedno je šta se javno govori, a drugo šta se razgovara iza zatvorenih vrata, to ne znamo. Ali ono što vidim jeste da Kina vodi vrlo mudru politiku. Ona, naravno, pregovara i sa Iranom. Međutim, Kina istovremeno pušta Sjedinjene Države da dalje ulaze u tu klopku, i kako se sukob bude razvijao, moć Sjedinjenih Država na političkom planu će nastaviti da slabi.
Tajvan kao potencijalna krizna tačka
Ljubomir Đurić komentariše da li Tajvan ponovo postaje krizna tačka jer se nalazi u centru svetskih zbivanja i da li ostaje potencijalno najopasnija tačka sukoba:
- Što se tiče susreta, barem po mom mišljenju, on je doživljen kao značajniji nego što je imao konkretne posledice. Imali smo diplomatske poruke sa obe strane. Kada govorimo o ekonomskoj saradnji, najveći partner i jedne i druge strane su međusobno, tako da je ona već na najvišem nivou. Okršaj dve najveće sile najvidljiviji je upravo na pitanju Tajvana, ali nikome u ovom trenutku ne odgovara rat oko Tajvana. Kinezi ne žele da uđu u otvoreni rat sa Amerikom, a Amerika ne želi otvoreni rat sa Kinom, pa se sve svodi na strategije izbegavanja direktnog sukoba.
On dodaje da poređenje sa Hladnim ratom između SAD i Sovjetskog Saveza nije u potpunosti primenljivo:
- Tada ste imali jasno definisane blokove. Ovde je situacija drugačija jer Kina još uvek nije u potpunosti razvila vojnu projekciju moći u tom smislu i ne želi da se oslanja na vojno-industrijski kompleks kao osnovu svoje spoljne politike.
Promena američke politike prema Kini
Kapor naglašava da ne treba zaboraviti da je Trampova platforma u početku bila zasnovana na oštrom suprotstavljanju Kini, ali da se ta politika kasnije promenila:
- Ja se ne bih mnogo osvrtao na njegove izjave, već na njegova dela. A njegova dela pokazuju da Kini gotovo da ne zamera ništa, posebno kada je reč o ljudskim pravima. To ga sada ne interesuje. Pitanja sloboda i individualnih prava, koja su napravila Zapad moćnim kakav jeste, više nisu u fokusu. U tom smislu možemo posmatrati njegove buduće odnose sa autoritarnim režimima - kaže Kapor i dodaje:
- Ja znam da nije lako pokazati zube predsedniku najmoćnije države na planeti, međutim pokazalo se da su oni koji su to uradili prošli mnogo bolje nego oni koji su mu sve vreme povlađivali.
Tajvan, "crvena linija" i globalni balans moći
Predsednik Kine godinama poručuje da je pitanje Tajvana unutrašnje pitanje Kine i "crvena linija" koju niko ne sme da pređe. Da li Peking zapravo blefira, s obzirom na to da je takav sukob sa Amerikom teško moguć? Đurić zaključuje:
- Što se tiče eventualne vojne intervencije, ako ikada do nje dođe, to će biti u trenutku kada Kinezi procene da im najviše odgovara. Sada to nije taj trenutak. Kada govorimo o Tajvanu, poenta je u ekonomskoj dominaciji, ne samo samog Tajvana već i šireg kineskog tržišta. Kada pogledate strateške tačke, Singapur, Tajvan, Filipini, Južna Koreja, Japan, vidite jasan američki lanac uticaja. Na taj način su oba ključna prolaza de facto pod američkom kontrolom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs